Da nismo došli tako rano, cijeli trud bi bio uzalud jer je ne bi više mogli stići!

Pri tome je bilo i urnebesnih situacija, jer se nakon njenih odlazaka trčalo do auta za presretanje u slijedećoj točki.
Tako jednom, kada je prošla, trčali smo kroz šikaru i polje nazad do auta i već došli – kada smo čuli hornu od regana!
Trkom opet nazad na pozicije...

Koliko sam čuo i od ostalih, svi su prepuni dojmova.
Austrijanci su to toliko kvalitetno odradili, da je sve do najsitnijih detalja bilo dobro organizirano.
Meni je jedino žao jednog velikog ljubitelja pare koji nije išao sa nama (prepoznati će se), a po svakom kriteriju je spadao u ovaj vrhunski doživljaj.

Thalis i ja smo čak i dobili poklone za uspomenu od Mede – dio tračnice!




Hvala Medo!
Mogao bih pisati do „jutra“ koliko toga zanimljivog je bilo, ali bolje da dalje „govore“ fotići...

Odlična ekipa:

Graz